Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Savremena uloga i značaj instrumenata spoljnotrgovinske politike". Rad ima 32 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Sadržaj:

Uvodna reč

SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA

Def: Spoljnotrgovinska politika obuhvata skup aktivnosti, instrumenata i mera kojima država reguliše promet roba i usluga sa inostranstvom, finansijske i kapitalne transakcije, kao i sve ostale aspekte međunarodnih ekonomskih odnosa u koje stupa, uključujući se u međunarodnu podelu rada.

Spoljnotrgovinska politika, prema tome, ima za cilj da kroz uticaj na spoljnotrgovinsko poslovanje ostvari ekonomske ciljeve zemlje i poboljša međunarodnu konkurentnost domaćih privrednih subjekata.

Spoljnotrgovinsko poslovanje obuhvata:

Spoljnu trgovinu – razmenu roba sa inostranstvom

Direktno ulaganje u inostranstvo / ulaganje kapitala u inostrana preduzeća ili osnivanje preduzeća u inostranstvo.

Investicione radove – izvođenje građevinskih, inženjerskih, zanatskih i drugih radova van granica zemlje.

Savremena privrede su uglavnom otvorene privrede. To znači da stupaju u najrazličitije ekonomske odnose sa inostranstvom, razmenjuju proizvode i usluge sa drugim privredama, sarađuju sa međunarodnim ekonomskih institucijama i učestvuju u njihovom radu. Otvorene privrede su, za razliku od otvorenih, uključene u međunarodnu podelu kao proces reprodukcije koji počinje u jednoj zemlji, a završava u drugoj. Treba istaći da su nekada glavni subjekti međunarodne trgovine bile države, a danas su to pre svega velike i snažne banke i transnacionalne kompanije – kompanije koje posluju u većem broju zemalja i često ostvaruju prihode koji su veći od GDP- ja nekih zemalja. Države se dakle, sve ređe pojavljuju kao poslovni subjekti u međunarodnoj trgovini, ali i dalje zadržavaju značajnu ulogu u međunarodnim ekonomskih odnosima, jer obavljaju različite regulatorne funcije, donose jednostrane mere ili potpisuju sporazume sa drugim državama, a sve u cilju stvaranja pravnog okvira za razvoj i napredak međunarodnog poslovanja.

Bez obzira na to što nije glavni subjekt međunarodne trgovine, država ipak vrši značajan, a ponekad i ključni uticaj na njeno odvijanje. Uticaj konkretne države na spoljnotrgovinsko poslovanje njenih preduzeća i međunarodne ekonomske odnose, formuliše se i materijalizuje kroz vođenje spoljnotrgovinske politike.

Dohodak i Spoljnotrgovinska politika

Spoljnotrgovinska politika ima veoma veliki uticaj na vrednos uvoza i izvoza. Iako je u svetu trend stimulisanja slobodne trgovine, većina zemalja koje nisu deo nekog zajedničkog tržišta zadržava određene barijere u obavljanju međunarodne trgovine.

Postoji više razloga za to:

Zaštita domaće privrede – protekcionizam,

Uravnotežavanje platnog bilansa,

Povećanje janih prihoda,

Uticaj na potrošnju domaćih potrošača,

Uticaj na zaposlenost,

Uticaj na redistribuciju dohota i sl.

Sve barijere koje se pojavljuju u međunarodnom prometu se dele na carinske i necarinske:

Carinske barijere – carine su dažbine koje se uvode na proizvode prilikom njihovog prelaska iz jednog trgovinskog područja u drugo.

Necarinske barijere – kvote, izvozne subvencije, takse, restriktivna carinska procedura, restriktivna državna politika prema stranim proizvodima, antidampinški propisi i praksa.

...

 

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com